Mononukleoza - bolest poljupca

Наслов: Mononukleoza - bolest poljupca 16/6/2009, 00:08

Mononukleoza, koja se naziva i "bolest poljupca", je zarazna bolest uzrokovana Epštajn-Barovim virusom u 90% slučajeva, a u preostalih 10% citomegalovirusom. Kada se zaraze deca, infekcija obično prolazi bez simptoma. Međutim, ukoliko se odrasli zaraze ovim virusom, u 25-75% slučajeva će se razviti sledeći simptomi: povišena telesna temperatura, uvećani limfni čvorovi i upala grla.

Epštajn-Barov virus je B limfotropni herpesvirus (ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita), koji je rasprostranjen širom sveta. Osim što uzrokuje infekcijsku mononukleozu, ovaj virus se povezuje sa karcinomom grla i određenim B-ćelijskim limfomima.
1 Prenos bolesti
2 Simptomi
3 Tok bolesti
4 Komplikacije
5 Može li se umreti od infektivne mononukleoze?
6 Dijagnoza
7 Razlikovanje CMV i EBV mononukleoze
8 Lečenje
9 Prevencija

Prenos bolesti

Epštajn-Barov virus (EBV)

EBV se prvenstveno prenosi putem pljuvačke, a ređe transfuzijom krvi. Obično se prenosi poljupcem i dodirivanjem delova tela i predmeta natopljenih zaraženom pljuvačkom. Virus u domaćinu ostaje doživotno; prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno. Osobe slabijeg imunološkog statusa (praktično svi bolesnici s sidom i osobe sa presađenim organima) češće šire virus.

Simptomi
Četiri do osam nedelja nakon infekcije pojavljuju se prvi simptomi: malaksalost, gubitak apetita i groznica, koji po nekoliko dana prethode početku upale grla, povišenoj temperaturi i uvećanju limfnih čvorova.

Teški oblik upale grla obično natera bolesnike da potraže medicinsku pomoć. Ponekad će bolesnici primetiti samo povišenu temperaturu ili uvećane limfne čvorove ili će biti prisutna samo jedna od komplikacija. Većina bolesnika žali se na glavobolju i malaksalost.

Tok bolesti

Infekcijska mononukleoza je u većini slučajeva bolest prirodno ograničenog trajanja. Upala grla je intenzivna 5-7 dana, a nakon toga jenjava u toku sledećih 7-10 dana. Povišena temperatura obično traje 7-14 dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže. Limfni čvorovi se najčešće smanjuju tokom 3 sedmice. Umor je najtvrdokorniji simptom. Većina bolesnika se za 3-4 nedelje oseća dovoljno dobro za povratak u školu ili na posao, ali neki bolesnici mesecima mogu osećati iscrpljenost, smanjenu koncentraciju i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

Komplikacije

Komplikacije infektivne mononukleoze nisu česte, ali mogu biti jako dramatične pa postaju dominantne manifestacije bolesti. Tu spadaju:
autoimuna hemolitička anemija koja obično prestaje za 1-2 meseca,
blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) u 50% slučajeva - prestaje za 3-6 nedelja,
teška trombocitopenija - vrlo retka,
blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) - obično jenjava za 3-6 sedmica,
teška granulocitopenija - izuzetno retka, povezana sa teškom infekcijom ili smrću,
prsnuće slezine - retka komplikacija koja se javlja u drugoj ili trećoj sedmici bolesti; simptomi su podmukla ili nagla bol u trbuhu, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, hladan znoj,
neurološke komplikacije - paraliza moždanih nerava, upala mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis), Gilejn-Barov sindrom, cerebralni napadi, upala kičmene moždine, psihoza,
hepatitis - uobičajena je komponenta infekcijske mononukleoze; gotovo 90 % bolesnika ima blago uvećanje jetrinih enzima, ali teški ili trajni poremećaj jetre izuzetno je redak.
srčane abnormalnosti - vrlo retke (upale srčanog mišića, konstrikcija srčanih arterija, promene u EKG-u),
opstrukcija disajnih puteva zbog uvećanih limfnih čvorova.

Može li se umreti od infektivne mononukleoze?

Više od 90% slučajeva bolesti ima dobroćudan i nekomplikovan tok. Ova bolest je retko letalna; neurološke bolesti, opstrukcija disajnih puteva i prsnuće slezine najčešći su uzrok smrti u prethodno zdravih osoba. Rizično stanje nazvano Polno (x) vezani limfoproliferacijski sindrom (XLP) ili Dankanov sindrom javlja se kod muških osoba. 40% muškaraca zahvaćenih ovim stanjem umire nakon EBV infekcije. Ova bolest, o kojoj se još uvek ne zna dovoljno, se odlikuje enormnim umnožavanjem limfnog tkiva s mogućim teškim imunološkim ili hematološkim posledicama kao što su agamaglobulinemija, aplastična anemija ili limfocitni limfom.

Dijagnoza

Atipični limfociti

Osim nabrojanih simptoma, dijagnozu potvrđuju sledeći laboratorijski nalazi:
povišen broj leukocit,
povećan broj atipičnih limfocita (kod 75 % obolelih). Limfociti su vrsta belih krvnih ćelija, koji se u ovoj bolesti razlikuju od normalnih - uvećani su i izmenjeno im je jedro,
prisustvo heterofilnih antitela (u 50% dece i do 95 % odraslih). To su antitela na ovčije eritrocite koji se dokazuju tzv. monospot testom,
blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita),
blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita),
bagi porast imunoglobulina IgM, IgG i IgA,
blagi rast jetrinih enzima,
prisustvo EBV-specifičnih antitela - ovi serološki testovi sa sigurnošću dijagnostikuju EBV infekciju, a mogu se uraditi odmah ili ako su gore navedeni nalazi protivrečni.

Razlikovanje CMV i EBV mononukleoze

Bolesnici s mononukleozom uzrokovanom citomegalovirusom (CMV) u proseku su stariji i obično se bolest karakteriše upalom grla i temperaturom. Upala grla i uvećanje limfnih čvorova ređe nastaju. Bolest nastaje podmuklije i sporije prestaje nego bolest uzrokovana Epstein-Barr-ovim virusom. Dijagnoza se postavlja izolacijom virusa u krvi ili specifičnim antitelima na CMV.

Lečenje
Lečenje je simptomatsko jer nema leka protiv uzročnika. Bolesnicima se preporučuje:
mirovanje - bolesnici trebaju mirovati, što ne znači da trebaju strogo ležati u krevetu jer nema dokaza da strogi odmor pospešuje oporavak,
uzimanje većih količina tečnosti dok traje povišena temperatura,
po potrebi uzeti lekove za sniženje visoke temperature koje preporuči lekar. Deca do 12 godina trebala bi izbegavati acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin, Andol) zbog opasnosti od komplikacija (Rey-ov sindrom).
pastile ili tvrdi bomboni mogu se uzeti kod grlobolje jer njihovo žvakanje pospešuje izlučivanje sline i gutanje nakupljenog sekreta,
izbegavati fizičku aktivnost 6-8 nedelja - zbog retkih komplikacija kao što je naprsnuće slezine,
kortikosteroidi mogu olakšati simptome upale grla, ali se zbog nuspojava obično daju jedino ako postoje komplikacije - opstrukcija disajnih puteva i hematološki poremećaji (anemija, granulocitopenija, trombocitopenija),
alfa-interferon - ima antivirusno delovanje i može smanjiti širenje EBV, ali se zbog visoke cene koštanja primenjuje obično kod osoba s poremećajem imuniteta.

Prevencija

Za sprečavanje širenja mononukleoze preporučuje se izbegavnje kontakta sa pljuvačkom osoba koje su nedavno prebolele mononukleozu i održavati visok stepen higijene, naročito dečijih igračaka i predmeta koje deca stavljaju u usta.
Izvor: gayecho.com