overklokovanje

Наслов: overklokovanje 19/6/2009, 22:33

I dok je overklokerska disciplina nekada bila rezervisana samo za ekstremne korisnike kompjutera, danas je to postala uobicajna aktivnost i onih kompjuterasa koji su samo prosecno zahtevni sa standardnim znanjem.
Razlog za to ne treba traziti u promeni svesti samog juzera, vec u marketing orjentaciji proizvodaca. Overklok mogucnosti su sada jedne od najbitniji stavki u osobinama procesora, grafickih kartica, maticnih ploca i narucito memorija, gde su â€œproizvodaciâ€ najkvalitetnijih memorijskih modula, nista drugo do u stvari manufakture koje gotovo svaki modul pojedinacno probaju i otkrivaju krajnje granice te memorije. Tako da bi koriÅ¡cenje ovih nabrojanih komponenti, bez makar malo overkloka, bilo kao koriÅ¡cenje samo jednog dela te komponente koju ste platili u celini. Naravno, preterani overklok, u duzem vremenskom periodu, nije pozeljan i isto tako treba znati da se nece svaka komponenta dobro klokovati kao neka (skuplja) od poznatijeg proizvodaca.

AMD PROCESORI(I NEKE OSNOVE OVERKLOKA UOPSTE)
Svakom procesoru treba pronaci krajnju granicu, bez obzira na to Å¡to svakako necete na tom najvecem taktu ostaviti procesor. Posle pronadene krajnje granice, treba utvrditi optimalan klok(sa potrebnim naponom) na kojem cete ostaviti procesor uzevÅ¡i u obzir i ostale komponente u kuciÅ¡tu(pre svega kuler na procesoru, ali i memoriju, napajanje, pa i maticnu plocu).
AMD procesori su moÅ¾da popularniji za overklok zato Å¡to im je lako(ili malo teÅ¾e) otkljucati mnoÅ¾ilac. MnoÅ¾ilac predstavlja onaj faktor procesora koji se nalazi â€œuâ€ samom procesoru. Å ta to znaci, ako na primer jedan AMD procesor radi na taktu od 1600MHz, to znaci da je odnos kolicnika 12x133MHz, gde 12 predstavlja mnoÅ¾ilac procesora, a 133 magistralu maticne ploce. Otkljucani mnoÅ¾ilac (koji se uglavnom, kao i ostali elementi overkloka, podeÅ¡ava u biosu ploce) daje vam vecu â€œpesnicku sloboduâ€ za overklok. To prakticno znaci da, ukoliko imate plocu i memoriju koja ce to trpeti, moÅ¾ete na primer da stavite procesor u 8x200MHz mod koji ce svakako davati bolje performanse od 12x133MHz moda zbog povecanog memorijskog protoka i uopÅ¡te vece magistrale maticne ploce.
Kako onda overklokovati AMD procesore? Najbolji nacin je da prvo otkrijete granice vaÅ¡e (magistrale) maticne ploce, odnosno memorije. Postavite memorijska setovanja na najslabitji mod (Å¡to vece cifre u delu biosa za memoriju). Podignite napon memoriji (ne baÅ¡ do maximuma, ali i Å¡to da ne) i malo cipsetu ukoliko vam ploca to dozvoljava. Spustite mnoÅ¾ilac procesora do najmanje moguce vrednosti i pocnite da diÅ¾ete magistralu. Izracunajte (digitronom ako je potrebno) takt procesora koji ce prouzrokovati kombinacija mnoÅ¾ioca i magistrale, tako da nemojte da krecete od takta niÅ¾eg od default kloka vaÅ¡eg procesora . Ukoliko vam sistem ostane stabilan i ne doÅ¾ivi kreÅ¡ posle 2-3 testa, recimo 3d marka 2003, racunajte da je to dovoljno. Nastavite sa podizanjem magistrale i daljim testiranjem(nekada i kratak quake3 test moÅ¾e da pokaÅ¾e da ste stigli do granica). Uglavnom, otkricete granice svoje memorije, a u manjem broju slucajeva granice same maticne ploce. Ne zaboravite da povecate napon procesora jer je to neophodno za postizanje viÅ¡ih taktova proceosra. Kada ste otkrili granicu maticne ploce, odnosno pre svega memorije, bilo bi dobro da otkrijete i granice memorije pri najjacim setovanjima. Zatim izaberite magistralu koja vam pruÅ¾a 101% stabilnosti pri setovanjima za memoriju koje Å¾elite(zahtevnija setovanja uslovaljavaju niÅ¾e magistrale, dok labava setovanja omogucavaju viÅ¡e magistrale) i pocnite sa podizanjem mnoÅ¾ioca procesora i napona (u)koliko je to potrebno. Futuremark-ovi proizvodi (3d mark 2001, 2003) dobri su za uvid u stabilnost overklokovanih procesora, kao i mnoge druge bench poslove. Prime95 je program koji takode ne treba zaboraviti, koji opterecuje procesor do poslednjeg molekula i moglo bi se reci da ukoliko vam ovaj test ne â€œpukneâ€ posle par sati, nece ni 99% drugih aplikacija, koliko god ih koristili. Overklok u Å¾argonu predstavlja â€œteranjeâ€ procesora(i svega Å¡to se da overklokovati) do samih granica, medutim, iskusan overkloker retko kad ostavlja procesor da radi na maksimumu svojih mogucnosti, vec se uvek trudi da nade optimalnu kombinaciju napona(samim tim i temperatura), stabilnosti i tako dalje. Overklok uslovljava destabilizaciju sistema, ali isto tako koji megaherc niÅ¾e od samih granica moÅ¾e da osetno poveca stabilnost citavog sistema. Isti je slucaj i sa naponim, veci napon uslovljava stabilnost overklokovanih procesora, ali isto tako koji procenat napona dole dovodi do osetnog pada temperature proceosra koja je uvek najveci neprijatelj overklokera.

INTEL PROCESORI
Kod intela je malo prostija situacija, upravo zbog toga Å¡to su mnoÅ¾ioci na Intel procesorima zakljucani i ne postoji (ili bar joÅ¡ nije otkriven) ni jedan nacin da se oni otkljucaju. Naravno postoje otkljucani Intelovi procesori, ali su to u 99,9999% (ili moÅ¾da 100%) slucajeva namenjeni samom Intelu radi raznih testiranja i eventualno nekim drugim proizvodacima(recimo maticnih ploca) kojima su takvi procesori potrebni. Dakle kod Intela je malo jednostavnija stvar, treba vam ploca koja ce izdrÅ¾ati visoke magistrale (to danas i nije neki problem), koja ce davati dovoljno napona za procesor i memoriju (ovo je naravno bitno i kod AMD procesora) i treba vam memorija koja ce trpeti visoke magistrale. Stavite procesor i diÅ¾ete paralelno magistralu i napon do krajnjih granica svog procesora ili memorije. Na primer, granice procesora moÅ¾ete otkriti prime95 testom, a granice memorije tako Å¡to ce vam SS Sandra â€œpuciâ€ prilikom testa ili sigurniji nacin, gde ce vas recimo 3D mark 2001 izbaciti iz testa sa odredenom porukom(bez rezultata) ili bez poruke i rezultata. Opet kao i kod AMD procesora treba naci balans izmedu takta procesora, napona koji traÅ¾i, temperature koju produktuje i stabilnosti.

ASINHRONI RAD MEMORIJE I PROCESORA
Jedna novina(koja i nije toliko nova), ako bi se tako moglo reci, u ponudi maticnih ploca. Ona predstavlja mod rada kada procesor i memorija ne rade na istoj magistrali. To vam je ono kada procitate da razne ploce podrÅ¾avaju magistrale memorija na kojima se procesori i ne prave. Jedno je sigurno, za asinhroni rad memorije i procesora, uvek ce vam biti potrebne bolje memorije nego za sinhroni. I o Intelu i AMD-u ima po neÅ¡to da se kaÅ¾e o asinhronosti. I dok za trenutno popularni nForce2 cipset, iskusni korisnici ne preporucuju asinhroni rad sa tezom da on samo degradira performanse, gotovo je nemoguce naci nekog korisnika P4 platforme sa boljom memorijom koji ne iskoriÅ¡cava potencijal te memorije u asinhronom modu. Ali ne treba zaboraviti da otkljucani AMD procesori mogu da rade sinhrono na visokim magistralama(uz manji mnoÅ¾ilac), tako da AMD korisnici ne treba da se osecaju kao osiromaÅ¡eni za visok memorijski protok (veci klok memorije). Pisac ovih redova poseduje P4 platformu i preporucuje da ukoliko imate bolju memoriju to i iskoristite tako Å¡to cete procesor i memoriju staviti u asinhroni odnos. Å to se AMD-a tice, uvek je bolje sinhrono kad je to vec moguce otkljucavanjem procesora, a za asinhroni mod je najbolje licno se uveriti kroz malo veci broj razlicitih realnih i sintetickih testova.

SANDRA LAÅ½E!(ILI KAKO OVERKLOKOVATI MEMORIJU)
Postoje neke aplikacije kod kojih je racunica jasna, veci memorijski protok, vece performanse. Kroz gornji deo teksta je delimicno objaÅ¡njeno kako se to overklokuje memorija. Uz procesor(sinrono) ili asinhrono(opet je delom â€œpotrebanâ€ procesor). Bitno je samo reci par reci o setovanjima za memoriju. To vam je ono kod Intel(P4) ploca Å¡to vidite CAS 2 5 2 2 ili kod AMD-a CAS 2 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1T Mr. Green. Kako je za objaÅ¡njenje o setovanjima za memoriju potrebno mesec dana pisanja, bitno je samo prostim jezikom reci, manji brojevi u setovanjima predstavljaju jaca(agresivnija, zahtevnija) setovanja, jaca setovanja prouzrokuju brÅ¾u memoriju. Ali isto tako agresivnija setovanja onemogucavaju one magistrale memorije koje su moguce uz slaba(labava) setovanja. Tako da opet treba naci optimalnu kombinaciju setovanja i magistrale. Verovatno najpopularniji program za testiranje memorje je SS Sandra memory benchmark, ali odmah da kaÅ¾emo, sandra laÅ¾e! Lepa je na oko i brza za koriÅ¡cenje (i dobra za neka osnovna poredenja), ali optimalnu kombinaciju setovanja memorije i magistrale treba odrediti kroz rezultate iz realnih potreba za koje koristite racunar.
Dobar nacin za testiranje (utvrdivanje stabilnosti) overklokovane memorije je recimo, kao Å¡to je receno, 3D Mark 2001(i 2003 naravno) test, ali cini se da je od svih sintetickih testova ipak bolji jedan "test" u programu koji je dosta rasprostranjen - Photoshop. Naime, otvorite jednu sliku, najbolje Å¡to vece rezolucije (recimo 5000x5000 pixela, nebitne proprocije), a ukoliko nije dovoljno velika, slobodno je uvecajte (edit>image size) na velicinu koju Å¾elite, zatim maltretirajte photoshop sa raznim filterima koji vam se nalaze na raspolaganju, ukoliko PS ne "pukne", ne prijavi greÅ¡ku ili neÅ¡to trece(ako uspeÅ¡no zavrÅ¡i proces filtriranja) racunajte da vam je overklokovana memorija spremna za vecinu zahtevnih poduhvata(takode je i spremna da probate joÅ¡ malo da podignete takt ).

OVERKLOK PRODUKTUJE NESTABILNOST
Treba znati da overklok sam po sebi ne znaci i nestabilnost. Samo je preterani ili lose odradjen overclock uzrok tome, ako racunar temeljito i polako iztestirane tokom procesa spoznavanja maksimuma vaseg racunara stabilnost nije ugrozena.
Ako preterate, resetovanja kompjutera ili recimo uniÅ¡tavanja windowsa su ono Å¡to ne treba da vas cudi. Uzrok je Å¡to neka kompomenta jednostavno ne moÅ¾e da izrÅ¾i nametnitu reÅ¾im rada, naravno, treba je rasteretiti ili zameniti.
U svakom slucaju, u svemu treba biti umeren pa i u overkloku.

KOJE MARKE ZA OVERKLOK
Bez obzira na to da Å¡to se 99% ploca moÅ¾e overklokovati, nisu sve iste i mogucnost overkloka ne obecava i dobre overklok mogucnosti. Pitajte overklokere Å¡ta o proizvodacima maticnih ploca i oni ce vam prvo reci Abit, moÅ¾emo da pricamo o tome kako se svi trude da poprave svoje overklok mogucnosti, ali Abit je uvek pionir na svim poljima overkloka i to je cinjenica. Naravno, Epox se takode izborio za ime, narucito za AMD korisnike i predstavlja dobar izbor, ali opet (licno miÅ¡ljenje) da je Abit no1. Ne treba zaboraviti ni Asus ni ostale proizvodace, ali kod nas je situacija jednostavna, kada je overklok u pitanju kod Intela imate jednu mogucnost, to je Abit, kod AMD-a dve, Abit i Epox i to je to.
Å to se memorije tice, tu je malo komplikovanije, imate velika imena poput Corsaira, Kingstone-a, Cruciala, OCZ-a, Samsunga, ali ipak ta imena ne treba niÅ¡ta da vam znace dok ne uzmete memoriju u svoje ruke i licno ne otkrijete njene granice

Наслов: Re: overklokovanje 19/6/2009, 22:34

Q: Sta je to FSB?
A:Fsb je skracenica od Front Side Bus. To je bus koji prenosi podatke izmedju procesora i chipseta. Frekvencija FSB-a je glavna frekvencija i sve druge frekvencije se racunaju u odnosu na FSB.

Q: Koje su jos frekvencije bitne?
A: Frekvencije RAM-a, PCI magistrale i AGP magistrale kao i frekvencija samog procesora. Sve ove frekvencije se racunaju u odnosu na FSB i taj odnos se najcesce prikazuje kao na primer 1/4, 1, 2... ali se moze prikazati i 25%, 100%, 200% ili kao odnos 4:1, 1:1, 1:2. Na primer ako je FSB 200 i memoriju drzimo na 100% tj. 1:1 frekvencija memorije ce takodje biti 200Mhz (400Mhz DDR). Kada bi donos bio na primer 1/4 (25%, 4:1) onda bi frekvencija memorije iznosila 50Mhz (100Mhz DDR).

Frekvencija RAM-a bi u principu uvek trebalo da bude 100% FSB-a sto se naziva sihrono.

PCI magistrala bi uvek trebala da se drzi na 33Mhz-a. Na nFORCE2 chipsetu ona je tu i zakljucana i ne moze se pomerati. Znaci ukoliko je FSB 200Mhz onda ce odnos biti 6:1 (16.6%, 1/6). Znaci kod nFORCE chipseta nemorate da razmisljate o PCI-u i AGP-u jer sam chipset automatski podesava odnos kako bi magistrala ostala na 33Mhz (odnosno 66 za AGP). Kod VIA chipsetova se taj odnos ne moze menjati tako se povecanjem FSB-a povecavaju i PCI i AGP magistrale sto bas nije dobro.

AGP magistrala bi trebala biti 66Mhz. Vecina nFORCE2 ploca podrzava promenu frekvencije AGP-a ali ju ja nikad nisam menjao i ne znam kakvog je ucinka.

Frekvencija procesora se takodje odredjucje FSB-om. Na primer ako procesor ima mnozilac 11 i radi na FSB-u 200Mhz njegova frekvencija ce biti 2200Mhz. Jedini problem kod njega je sto proizvodjaci najcesce zakljucavaju mnozioce kako bi kolko tolko sprecili overclock i naterali kupce da kupe jace procesore. Tako na primer kad je mnozilac zakljucan na 11 frekvencija procesora se moze menjati samo promenom FSB-a. Svi intelovi procesori u zadnje 3-4 godine su zakljucani i nemogu se odkljucati. Kod AMD-a Palmino procesori su zakljucani ali postoji nacin da se odkljucaju, Tbredovi su odkljucani a bartoni kako koji (zavisi od datuma proizvodnje. Oni proizvedeni pre 39-e nedelje prosle godine su odkljucani).

Q: Da li da overclockujem povecanjem FSB-a ili mnozioca?
A: Kao sto rekoh povecanjem FSB-a se povecava i brzina memorije (a kod VIA-e i PCI i AGP magistrale) tako da ceo sistem dobija ubrzanje dok se povecanjem mnozioca ubrzava se samo procesor tako da je bolje povecavati FSB koliko je to moguce.

Q: Da li overclockovanje smanjuje vek procesoru?
A:Ovo je diskutabilno i niko ga nije dokazao jer mora postojati veliki uzorak da bi se tako nesto dokazalo. Sve je moguce, moze da traje 5 godina a i da ce crkne posle 5 minuta bio overclockovan ili ne.

Q: Ko kolike temperature da idem?
A: To je opet diskutabilno. Ja na primer idem na oko 50C u obicnom radu sto izadje oko 55C pri full loadu. Temperatura preko koje (po meni) nebi trebalo ici je 70C

Q: Koje alatke da koristim za benchmark i proveru stabilnosti?
A: Ja za proveru stabilnosti procesora koristim prime95 a za memoriju memtest86. Za benchmark pojedinacnih komponenti SiSoft Sandru a za kompletan sistem stari dobri 3D mark.

Q: Sta ubija procesor?
A:U principu procesor ubija preveliki napon, mada je sve to prakticno povezano jer povecan FSB povlaci vecu potrebu za naponom, što opet za sobom povlaci i povecanje struje automatski, što povlaci povecanje temperature, a sve to utice na smanjivanje radnog veka procesora... Smile

)) (copyright: BeastMaster)

Q: Da li ce mi povecan napon ili overclock uopste smanjiti vek procesora?
A:Zamislite ovako: Overclockovan procesor je pusac a neoverclockovan nepusac. Niko nepusacu negarantuje da ce ziveti duze od pusaca niti da ce pusac ziveti duze od nepusaca niti da ce ti pusenje skratiti zivot... Moze se dogoditi da pusac zivi 100 godina a nepusac zivi 20 pa ga zvekne srcka ili ga zgazi tramvaj ... sve je moguce
Evo malo price i o memorijskim paramatrima:

Najcesce u BIOS-u možete podesiti odredene memorijske parametre kako bi vaša memorija postizala bolje rezultate i na manjim radnim taktovima. Brži memorijski moduli su savršeni za ovu namenu. Više nego cesto cete smanjivanjem CAS latency-a ili RAS-to-CAS delay-a postici mnogo bolje rezultate nego da ubrzavate radni takt memorije. Ovaj tekst bi trebalo da vam pokaže takozvane tweaking tehnike i da vas uputi kako da podesite memoy timings tako da izvucete maksimum. Najcešce je potrebno isprobati nekoliko razlicitih kombinacija brzine i tajminga memorije kako bi se ustanovilo koja podešavanja su najbolja. Najbolja su ona koja omogucavaju najvece moguce memorijske protoke a da pri tom sistem bude maksimalno stabilan, iz ovoga proizilazi da ce vam za optimalna podešavanja memorije na vašem racunaru biti potrebno nekoliko dana pa možda i nedelja.

Podešavanje tajminga memorije može da bude isto toliko važno koliko i radni takt memorije. Najzad memorijska magistrala podataka može biti kapitalizovana samo ako su podaci koji se citaju iz memorijskih cipova dovoljno brzo na raspolaganju. A kada se podacima pristupa u razlicitim zonama memorije postoji citav niz procesa koji su u mogucnosti da uspore protok podataka. Memorijski tajminzi su ono što odreduje brzine svakog pojedinacnog procesa koji je ukljucen u pristup podacima u RAM-u. Naravno da ima jako mnogo smisla muciti se oko optimizovanja ovih podešavanja. Performanse vaše memorije se mogu povecati i do desetak procenata. Što je još bitnije optimizovanje tajminga vaše memorije može imati više smisla nego povecavati radni takt memorije. Kvalitetniji DDR333 memorijski moduli sa agresivnim podešavanjima tajminga može da ima znatno bolje performanse nego neki DDR400 modul kod kojeg su radi višeg radnog takta smanjena sva podešavanja.

Prvi korak kod tweak-ovanja memorijskog modula je da iskljucite automatska podešavanja u BIOS-u. Kada su ukljucena ova podešavanja onda maticna ploca cita SPD cip (Serial Presence Detect) na memorijskom modulu kako bi zatim automatski podesila sva setovanja za taj memorijski modul. Medutim ova podešavanja su veoma konzervativna i podešena su tako da omoguce stabilan rad na što više sistema. Rucnim podešavanjem se ove vrednosti mogu dovesti do odredene granice, a da pritom sistem i dalje ostane stabilan. U vecini slucajeva RAM moduli ce raditi stabilno i pored toga što podešavanja koja ste sami namestili nemaju nikakve veze sa onim što piše u specifikaciji proizvodaca. Medutim nemojte previše ocekivati od jeftinih memorijskim modula, zapitajte se zašto su jeftini..

Navažnija podešavanja RAM memorije su CAS latency (CL), RAS-to-CAS delay, (RtCD) i RAS precharge time (RPT). Mnogi memorijski moduli imaju oznake kao što su PC2700-2.0-2-2.0 ili PC3200-3.0-3-3.0.Prvi deo oznake vam je verovatno jasan on opisuje tip memorije, a ostala tri su gore pomenuta podešavanja. Neki drugi proizvodaci naprosto napišu da je CL 2.0 ili 2.5 ili 3.0. Naravno i druga dva parametra su podjednako važna za performanse, pa je velika mana to što nemamo informaciju o njima.

Kako bi razumeli tajming parametre, trebalo bi da znate šta se sve dogada prilikom citanja podataka iz memorije. Proces citanja iz memorije pokrece kada kontroler na maticnoj ploci odabere memorijski modul koji sadrži tražene podatke. Kontroler zatim pronade pravi cip na modulu i adresira podatke koje on sardži. Celije svakog memorijskog cipa su organizovane u vidu matrice i svaka celija ima svoju jedinstvenu adresu prema vrsti i koloni u kojoj se nalazi. Dakle presek svake vrste i svake kolone predstavlja jednu celiju.

Memorijski kontroler prvo šalje adresu vrste celije, koju želi da pronade. nakon odredenog vremenskog perioda (RAS to CAS delay), modul omogucava kontroleru da vidi sadržaj cele vrste koju je zatražio, ali na mestu za privremeno skladištenje podataka. Na modernim RAM cipovima ovaj proces traje dva do tri radna takta (clock cycles). Moguci su cak i intervali koji se nalaze izmedu dva radna takta (2.5) iz razloga što DDR RAM šalje kontrolne signale i signale sa podacima dva puta u toku jednog takta (twice per clock cycle).

Kada je podatak privremeno uskladišten, kontroler šalje CAS (column adress strobe) signal, koji ce preneti adresu kolone u kojoj se nalazi traženi podatak. Naravo i ovde je neophodno da protekne izvesno vreme (CAS latency) dok sadržaj izabrane celije ne bude poslat na izlazni registar memorijskog cipa.

U BIOS-u možete podesiti broj radnih taktova (clock cycles) koji su na raspolaganju za RAS to CAS delay i CAS latency. Što su niže vrednosti to su bolje performanse. CL ppodešavanje na 2.0 ili cak na 1.5 je moguce samo kod najbržih memorijskih modula. Ako je potrebno da se procita susedni podatak iz iste kolone, onda je jedini faktor koji odreduje brzinu pristupa CAS latency, jer kontroler vec zna adresu vrste i ne mora ponovo da je traži. Kad god kontroler mora da traži adresu nove vrste u RAM cipu vreme tRAS (row active time) ce proci pre nego što može da se pomeri sa jedne na drugu vrstu. Vreme tRAS se povecava tRP vremenom (RAS precharge time), koje je neophodno da se napune kola na vecu voltažu. Drugim recima cak i brzim memorijski modulima je potrebno najmanje sedam radnih taktova da ceo proces.

Moderni DDR cipovi su još jednom podeljeni na cetiri segmenta (RAM Banks), svaki od njih predstavlja odvojenu memorijsku zonu. Ovakva podela omogucava da se zone u razlicitim cipovima adresiraju simultano, kako bi se uvecao protok podataka. Dok se podaci ucitavaju iz jednog memorijskog segmenta, novi podaci se mogu adesirati u drugoj memorijskoj zoni. U BIOS-u je moguce podesiti koliko RAM Banks-a na jednom cipu može biti adresirano u isto vreme. Najbrže je cetiri.

Automatic configuration (On/Off): Ako želite da rucno podešavate memoriju onda ovo treba da bude iskljuceno.

Bank Interleaving (Off/ 2/ 4): Adresiranje sva cetiri memory bank-a u isto vreme ce povecati performanse.

Burst Lenght (4/ Cool

: Ovde se odreduje koliko paketa podataka se šalje u jednom ciklusu slanja. Idealno je da jedna transmisija popuni jedan memorijsku vrstu u L2 keš memoriji na procesoru. To je u stvari 64 bajta odnosno osam paketa podataka.

Command rate CMD (1/ 2) (1T/2T Select): Broj radnih taktova koji su neophodni da se adresira memorijski modul i memorijski cip sa traženom memorijskom zonom. Ako su vam sva memorijska ležišta popunjena memorijskim modulima trebalo bi da podignete ovu opciju na 2.

RAS Precharge time tRP (2/ 3) (Precharge to active): Broj radnih taktova neophodnih da se napune strujna kola kako bi se utvrdila adresa tražene vrste.

RAS to CAS delay tRCD (2/ 3/ 4/ 5) (Active to CMD): Broj radnih taktova koji produ izmedu trenutka kada se utvrdi adresa vrste i trenutka kada se šalje adresa kolone. Podešavanjem ovog faktora na 2, može se dobiti oko 4% na performansama.

Row ActiveTime tRAS (5/ 6/ 7) (Active to precharge delay, Precharge wait state, Row active delay, Row precharge delay): Vreme koje protekne kada se adresiraju dve razlicite vrste, u memorijskom cipu, jedna za drugom.

Memory clock (100/ 133/ 166/ 200) (DRAM Clock): Ovo je radni takt memorijske magistrale. Ovo je najcešce direktno povezano sa taktom FSB-a. DDR tehnologija (double data rate) udvostrucuje brzinu prenosa podataka (doubles the data rate given by bus clock) dobijenu od radnog takta memorijske magistrale.

Evo i malo proracuna:
min t(RAS) = t(RCD) + CAS + 2T
tRC se može izracunati: tRC = min( t(RAS) + t(RP) )
max t(RAS)= t(RC) - t(RP)

Važno:

Ako ste podesili CAS, RAS-to-CAS i RAS-Precharge na 2-2-2, tada:

min(tRAS) >= 2 + 2 + 2 = 6
tRC je cca. 55 ns ili 11T u slucaju DR400 memorije (tRC = min(tRAS + tRP)) pa:
max t(RAS) =< 11 - 2 = 9

Наслов: Re: overklokovanje 19/6/2009, 22:35

SVAKA KARTICA SE MOZE OC-ovati.

Nabavite AtiTool i 3DMark03(nadjite ih google-om mrzi me da trazim link).Zatim:
1)Instalirajte ih.
2)Startujte 3DMark kliknite na "RUN 3DMark" i cekajte.
3)Kada se benchmark zavrsi zapamtite rezultat.
4)Startujte AtiTool
5)Kliknite na Core Max. ,zatim kada se Core Max zavrsi zapamtite koju je vrednost Core clock dostigao.
6)Startujte Memory max i postupite kao na 5)
7)Kada se Max testovi zavrse imacete uvid u mogucnosti vase kartice.
Recimo,ako su vam pocetni clock-ovi 250/200 a max vase kartice u AtiTool-u 260/220 i sami vidite da necete mnogo postici oc-om.Ali ako dobijete 470/320 (A9600GE recimo) stvar je drugacija.
8)Pokusavajte da eksperimentisete sa clock-ovima dok ne nadjete savrsenu kombinaciju.Nikada ne postavljajte vrednosti koje ste dobili u max. vec uvek 20-ak Mhz manje.Tokom testiranja pazite na temperaturu (dodirom(prethodno dodirnite rukom neku metalnu povrsinu)).Ukoliko se tokom testiranja u 3DMark-u pojave greske,dodje do restarta, ili primetite da je graficka izrazito topla - prekinite test i smanjite clock-ove one komponente koja je vrela (core ili memorija) za 15-20 Mhz,tako cete naci savrsenu kombinaciju clock-ova.

Ukoliko ne primetite vecu razliku u 3DMark-u izmedju default i idealnog clock-a vratite sve na default

PRILIKOM TESTIRANJA ATITOOL-om ne mozeTE OSTETITI SVOJ HARDVER JER ON PRESTAJE SA DIZANJEM CLOCK-ova PRILIKOM NAJMANJE GRESKE (artifecta) ALI NISTA VAM NEMOGU GARANTOVATI

OC se nevrsi u BIOS-u tako da nije potrebno dirati magistralu od 66/33 niti agp napon.