Umrezivanje dva racunara usb kablom

Наслов: Umrezivanje dva racunara usb kablom 7/6/2009, 20:34

Umrežavanje dva (ili više) računara tradicionalno se obavlja korišćenjem Ethernet kartica, međutim postoji još jedan način koji omogućava jednostavno povezivanje „na brzinu”

Sa porastom upotrebe širokopojasnih veza ka Internetu, pogotovo kod kućnih korisnika, sve je češća potreba za formiranjem kućnih mreža. To uglavnom nije problem, pošto gotovo sve matične ploče sadrže mrežne adaptere, mrežni adapteri u vidu kartica izuzetno su jeftini, a većina rutera koje koristimo za ADSL sadrži i svič, koji uglavnom nije u potpunosti popunjen. Međutim, ovaj vid povezivanja računara ne mora uvek biti i najpogodniji.

Uspostavljanje ad-hoc veze između dva računara za potrebe deljenja podataka relativno je česta pojava. Tipičan primer jeste razmena velike količine fajlova između kućnog računara i, primera radi, laptopa koji je sa sobom doneo prijatelj koji je došao u posetu.

Moderne tehnologije obezbeđuju nekoliko načina umrežavanja računara. Najbrži je svakako Ethernet, koji podrazumeva postojanje slobodnog mrežnog priključka na oba računara. Ukoliko je dostupna odgovarajuća oprema, takođe je moguće koristiti i bežične metode umrežavanja, poput Wi-Fi i Bluetooth standarda.

Najveće brzine prenosa, naravno, pruža Ethernet. Međutim, u slučaju da nema slobodnih mrežnih kartica ili portova na sviču, a pri tom je prekid pristupa Internetu sa lokalnog računara nepoželjan, Ethernet postaje neupotrebljiv. S druge strane, bežični standardi kao što su Wi-Fi i Bluetooth nude jednostavno povezivanje, ali daju relativno male brzine prenosa, tako da je za prenos velike količine podataka poželjno spremiti i suvu ’ranu.

Skoro (direktna) veza

Metode direktnog povezivanja dva računara stare su koliko i sami računari. Jedan od najčešćih i najstarijih načina jeste povezivanje serijskih (RS-232) portova takozvanim null modem kablom. Ipak, pošto moderni računari (naročito prenosni) sve češće nemaju serijski port, korišćenje ovog načina povezivanja ne mora uvek biti moguće.

Moderni računari tipično raspolažu sa dva novija tipa priključka, USB i FireWire, koji se mogu iskoristiti za ovu namenu. Uzevši u obzir to da svi moderni računari raspolažu sa bar četiri USB porta, odlučili smo da u ovom tekstu objasnimo kako povezati dva računara korišćenjem USB portova.

Pored hardverskog interfejsa, koji je prilično jednostavan, USB se zasniva na upotrebi kompleksnog komunikacionog protokola. Posledica takvog dizajna jeste da se za povezivanje dva računara ne može jednostavno koristiti običan USB kabl sa dva USB A priključka na svojim krajevima. Štaviše, pokušaj ovakvog povezivanja može izazvati pregorevanje pojedinih delova računara, pošto USB istovremeno služi i za napajanje jednostavnijih uređaja.

Za povezivanje dva računara putem USB portova potreban je poseban kabl opremljen uređajem koji nazivamo USB Bridge. Kablove koji imaju ovaj uređaj možemo naći pod imenima kao što su: USB Bridge Cable, USB Link Cable, USB Networking Cable i sličnim. Treba obratiti pažnju na verziju USB standarda koji kabl podržava, pošto je sam Bridge poseban USB uređaj koji se povezuje sa oba računara. Poželjno je da podržava standard USB 2.0 da bi se postigla veća brzina prenosa. Da se podsetimo, maksimalna brzina prenosa po standardu USB 2.0 (High Speed) jeste 480 megabita u sekundi (60 megabajta u sekundi), dok je USB 1.1 (Full Speed) ograničen na 12 Mbit/s (1,5 MB/s).

Instalacija i podešavanje

S obzirom na to da je USB Bridge kabl poseban uređaj, za njegovu upotrebu potrebno je instalirati posebne drajvere. Principi instaliranja isti su kao i kod drugih uređaja (skeneri, štampači...) koji koriste ovaj standard. Da ne bi došlo do iritirajućih problema sa Windowsom XP, drajvere je potrebno instalirati na oba računara pre povezivanja kabla.

Nakon instalacije drajvera, dovoljno je priključiti kabl na oba računara i automatika će se pobrinuti za ostalo. Kabl će se predstaviti kao još jedan mrežni adapter, kojem je moguće podesiti standardne parametre kao što su IP adresa, Subnet i DNS. Minimalna podešavanja obuhvataju zadavanje IP adrese i Subneta, a da bi cela procedura prošla što bezbolnije, postojeća mreža i USB mrežni adapter moraju pripadati različitim subnetovima.

Primera radi, ako postojeća mrežna kartica ima IP adresu 192.168.1.2, IP adresu sveže instaliranog USB adaptera treba postaviti na 192.168.2.1. Na drugom računaru adresa USB adaptera treba da bude na primer 192.168.2.2. Parametar Subnet Mask na oba adaptera je isti i glasi 255.255.255.0.

Nakon toga, novoformirana mreža je spremna za upotrebu. Pristup računarima i deljenim podacima na njima ostvariv je jednostavnim ukucavanjem IP adrese računara sa prefiksom \\ u Windows Exploreru, Total Commanderu ili bilo kom drugom programu koji se koristi za tu namenu. Ukoliko je gostujućem računaru potrebno obezbediti i pristup Internetu, moguće je koristiti Internet Connection Sharing, ali to je tema nekog narednog teksta. Takođe, zasebna tema je i podešavanje DNS-a da bi se izbeglo pamćenje IP adresa.

Šta očekivati

Prilikom pisanja ovog teksta na raspolaganju smo imali USB 1.1 mrežni kabl, tako da nismo bili u mogućnosti da proverimo maksimalne brzine koje ovakav vid povezivanja nudi. Međutim, poređenje ostvarenih rezultata i maksimalnih mogućnosti standarda USB 1.1 može pružiti uvid u potencijalne performanse USB 2.0 Bridge kablova. Pri transferu fajlova postizane su brzine od oko 1 MB/s, što predstavlja 66 odsto maksimalno ostvarive brzine. Po analogiji, USB 2.0 kabl trebalo bi da postiže brzinu oko 40 MB/s, ali, da budemo iskreni, i 20 MB/s bismo smatrali premijom kada je u pitanju ovakva skalamerija. Poređenja radi, Ethernet veza brzine 100 Mbit/s (12,5 MB) obično ostvaruje brzine 8–9 MB/s, dok je uobičajeni maksimum kod bežičnih načina povezivanja znatno niži.

Međutim, tokom rada može doći do povremenih zastoja u prenosu. Razlog je to što, u svojoj osnovi, USB nije predviđen za ovakvu upotrebu a ovaj vid umrežavanja ipak predstavlja priručno rešenje. Ležernije bi bilo koristiti FireWire, čiji je komunikacioni protokol mnogo prilagodljiviji potrebama računarske mreže. Međutim, za razliku od USB-a, ovaj standard ne može se pohvaliti apsolutnim prisustvom na desktop računarima.

• • •

Sve u svemu, iako možda ne predstavlja najelegantnije i najfunkcionalnije rešenje, umrežavanje putem USB-a može biti spasonosno u slučajevima kada su svi drugi načini nedostupni. Brzine prenosa koje upotreba ovog standarda omogućava čine deljenje gigabajta podataka izuzetno brzim, dok je cena potrebnih kablova pristupačna. Treba imati u vidu i novu verziju USB-a (USB 3.0), koja je ozvaničena avgusta ove godine, a čija se pojava na tržištu očekuje već dogodine. Maksimalna brzina po novom standardu iznosila bi 4,8 Gbit/s (600 MB/s), a sam standard predviđa i korišćenje bežične komunikacije.