Necronomicum ex mortes - knjiga mrtvih

Наслов: Necronomicum ex mortes - knjiga mrtvih 15/6/2009, 22:55

NECRONOMICUM EX MORTES
U prevodu "Knjiga mrtvih" (ne može se bukvalno prevesti)

Knjiga koja vekovima zaokuplja pažnju mistika. Po predanju pisao ju je Lucifer ili Satana lično. Pisana je ljudskom krvlju i ukoričena u ljudsku kožu. Navodno sadrži magijske tekstove i rituale kojima se može postići neverovatna moć. I Hitler je ludački tragao za njom. Takođe i Alister Krouli.
Nikada nije dokazano da i zaista postoji, ali mnogi ni danas ne odustaju od potrage za njom, baš kao ni oni koji traže sveti gral ili koplje sudbine ili zavetni kovčeg.

E, sad čitajte sledeću priču, a zaključke izvedite sami! Nikoga ni u šta ne želim da ubeđujem, jer ni ja nisam potpuno siguran da je to to.

Moja tetka je izašla u USA početkom 60-tih. Početkom 70-tih se zaposlila na imanju Roda McKuena, američkog pevača i pisca. Kod nas je maltene nepoznat, ali je u USA dosta popularan, posebno tih godina. To imanje je na Beverly Hills-u.
Za manje od godinu dana tetka je postala menadžer imanja.

E, sad, da bi smo došli do predmeta ove teme, moraću da vam iznesem kratku biografiju tog gospodina, Rod McKuena. Pri tome ne mislim na zvaničnu, nego onu stvarnu nigde objavljenu, a koju sam ja čuo od moje tetke, a ona od njega lično, jer su vremenom postali bliski prijatelji, i prevazišli odnos poslodavac - uposlenik.

Dakle, Rod McKuen rođen je početkom 30-ih u ouklandskoj siromašnoj provincijskoj porodici. Imao je još braće i sestara. Otac ih je rano napustio. Majka je, bežeći od drugog muža pijandure, sa decom prešla u L.A., koji je bio u ekspanziji i nudio više posla, znači mogućnosti za preživljavanje.
Majka mu je u L.A.-u radila najcrnje poslove, kao pralja i sl.

Jednoga dana u dvorište njihove zgrade u istočnom L.A.-u ušla je crna limuzina. Iz nje su izašli neki uštogljeni likovi u odelima i tražili njegovu majku. Ona im se sva isprepadana predstavila. Ništa joj nije bilo jasno. Zašto ovi bogataši traže nju, ubogu siroticu, i to po imenu i prezimenu.
Još više se zbunila kada su je pitali da li ona ima sina po imenu Rodney Marvin McKuen.
Kada je odgovorila potvrdno, umalo se nije onesvestila kada su joj objavili da je njen Rod, tek tinejdžer, nasledio imanje na Beverly Hillsu.
Nasledio ga je od neke babe, za koju ona nikada nije čula.

Onda su nastupile pravno-birokratske peripetije oko regulisanja preuzimanja nasledstva.
Baba koja mu je ostavila imanje i uz to i pozamašnu sumu novca, u testamentu je imala neke izričite uslove, koje ako ne ispoštuju, mogu izgubiti nasledstvo i ono će pripasti gradu. Jedan od tih uslova je bio da ona, kao ni Rodova braća i sestre, nikada ne smeju nogom kročiti na imanje. Naravno, Rod je imao prava da ih finansijski obezbedi i posećuje, što je on i činio, ali oni nikada nisu smeli doći na imanje.

Rod se iz babinog fonda iškolovao i postao šoumen. Vremenom je on preuređivao imanje, ali dve stvari nije dirao. Biblioteku i babinu fotelju za ljuljanje. To za fotelju je bio takođe uslov iz testamenta.

E, sad dolazimo do prve nadprirodne pojave, kojoj je i moja tetka, po njenom svedočenju, mnogo puta prisustvovala.
Ta fotelja se često u toku noći sama od sebe ljuljala. Inače, Rod je svoj posluzi i gostima strogo zabranjivao da sedaju u tu fotelju. Jednog dana, kada je moja tetka dovela mog ujaka da radi tamo, on kada je video fotelju seo je u nju i zaljuljao se. Tetka ga je preneražena isterala iz fotelje i objasnila mu da gazda strogo zabranjuje da se u nju seda.
Te iste noći tetku su probudili ujakovi krici. Kada je utrčala u njegovu sobu videla je da je on sav oznojen i izbezumljen od straha.
Ispričao joj je da ga je davila neka baba, i da je bila toliko jaka da se nije mogao osloboditi njenog stiska. I čudio se kako je ona nije srela na vratima njegove sobe.
Tetka je tvrdila da na imanju nemaju nikakvu babu, ali on je bio uporan u tvrdnji da je njega davila baba.
Tetka je posumnjala o čemu se radi i sutradan ga je odvela u biblioteku, gde je stajao babin portret. On je počeo da viče da ga je baš ta baba davila.

No, da se vratim na glavnu stvar.
U biblioteci, koju je Rod nasledio sa imanjem, bila je jedna čudna jezovita knjiga. Pisana ljudskom krvlju, na njima nepoznatom jeziku i pismu, i ukoričena u ljudsku kožu. To je Rod saznao iz babinih spisa, ali nije verovao, pa je knjigu dao na analizu, i rezultati su potvrdili isto.

On se strašno neprijatno osećao što tako nešto ima u kući. iskoristio je znatiželju kustosa muzeja i njegovu očaranost knjigom, da je pokloni muzeju.
Knjiga nije izložena kao eksponat, nego je otišla u odeljenje za proučavanje takvih dela.

Posle par dana, zvao ga je kustos da mu javi da je knjiga jedne noći nestala. I policija je bila zbunjena, jer nije bilo nikakvih tragova provale u muzej.
Iste večeri, dok se odmarao u biblioteci, skočio je sa stolice od iznenađenja. Ugledao je knjigu na njenom starom mestu na polici.
Kao i u muzeju, policija ni kod njega nije mogla da otkrije tragove provale. Još sumnjvije je bilo to što sem kustosa, ekipe eksperata koji su radili na knjizi i njega, niko nije znao da je knjiga u muzeju, a još manje od koga je stigla tamo.

I, ništa. Spakuju oni opet knjigu i odnesu natrag u muzej.
Posle nekoliko dana desilo se isto.
Treći put u muzeju je postavljen čuvar u prostoriji u laboratoriji, gde se knjiga nalazila. Čuvar se kune da nije spavao i da ništa nije čuo, ali knjiga se opet našla u Rodovoj bibloteci na imanju.

Rod je sedeo u fotelji i razmišljao šta li se to dešava i šta da radi sa knjigom. Čak je i pomislio da je spali. Dok je zurio u knjigu na polici, ona je izletela sama od sebe sa svog mesta i lupila ga u glavu. Teški okovi na knjizi su mu naneli povredu, da su mu morali stavljati kopče.
Ponovo su došli iz muzeja po knjigu.
Nakon nekoliko dana, kada je Rod ušao u biblioteku, odmah sa vrata, nešto ga je ponovo udarilo u glavu. Bila je to opet knjiga.
Tada je Rod, sav iznerviran, uzviknuo: "Dobro. Shvatio sam. Knjiga ostaje ovde". Više ga nije lupala.

Jednom prilikom je on rekao mojoj tetki, kada je kretala ovamo na godišnji, da ponese knjigu sa sobom. Rekao je da se valjda neće čak iz Evrope vratiti. Tetka ga je pitala šta bi ona sa tom knjigom. On joj je rekao: "Pokloni nekom vašem muzeju!"
Kaže tetka da je čak u jednom momentu i pomislila da tako postupi, ali je onda pogledala knjigu na polici i videla kako se knjiga promrdala, i u tom momentu je odustala od ideje da je nosi. Uplašila se da će joj knjiga srušiti avion.

Moja tetka već odavno ne radi kod Roda McKuena. Otišla je revoltirana od njega, kada je on na lokalnoj televiziji pokazao sliku mog rođaka, tetkinog sina, tvrdeći da je to njegovo dete.
Od tada nisu u kontaktu, ali njegov advokat je kontaktirao njenog sina, kada je postao punoletan i obavestio ga je da je Rod McKuen njega odredio kao svog naslednika imanja. Tetka se tome strašno protivi, ali rođaku se baš ne odriče imanja na Beverly Hillsu.
Matori Rod je još živ, tako da verovatno do njegove smrti nećemo saznati šta je taj moj rođak odlučio, a to je svakako za ovu priču i nebitno.

Nego, eto, po opisu knjige i priče o svim misterioznim događajima oko nje, meni je palo na pamet da bi to mogao biti toliko traženi NECRONOMICUM EX MORTES.